Izražavanje buduće radnje
Prvo što treba da imaš na umu jeste to da kad god govoriš o budućnosti - nagađaš. Šta se desilo, znamo. Šta se dešava, vidimo. Šta će biti - čuće se ;) Jedino je izvesno da će sutra izaći Sunce (pod uslovom da nas ne zvizne neki meteor noćas). Sve ostalo je pretpostavka.
Sledeća važna stvar je da razmisliš koliko je izvesno da će se nešto desiti, odnosno koliki je stepen verovatnoće. E, to je ključno kada biraš na koji ćeš način izraziti buduću radnju.
U ovom tekstu ću obraditi četiri načina: will, going to, Present Simple i Present Continuous. Buduća vremena (Future Continuous, Future Perfect, Future Perfect Continuous) obradiću u posebnim tekstovima.
Ukratko:
A sada i detaljno:
PRETPOSTAVKA
Ovo izdvajam kao podnaslov, jer mi je nekako baš celina za sebe.
Kada pretpostavljamo da će se nešto dogoditi, to činimo ili na osnovu nekih opipljivih pokazatelja, ili nam se prosto javlja. Na našem jeziku bi to bilo ovako:
Stalno se svađaju. Raskinuće garant! (stalne svađe su opipljivi pokazatelj na osnovu koga pretpostavljamo da će raskinuti)
Lepo se slažu, ali ja mislim da će raskinuti. (nema pokazatelja, nego je to neki moj utisak, predosećaj, mišljenje)
U engleskom jeziku za pretpostavku koja se bazira na nečemu opipljivom (što vidimo, čujemo, mirišemo...) koristimo oblik going to. Nažalost, on ne stoji sam za sebe, nego ispred njega stavljamo am, is ili are, u zavisnosti od lica.
Look at the clouds! It is going to rain.
(Pogledaj oblake! Pašće kiša. - tamni oblaci koji se trenutno vide predstavljaju opipljivi pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljamo da će pasti kiša)
I am not feeling well. I am going to faint.
(Ne osećam se dobro. Onesvestiću se. - to što mi nije dobro je pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljam da ću se onesvestiti)
Jasno je da buduće radnje koje pretpostavljamo na osnovu konkretnih pokazatelja imaju prilično veliki stepen verovatnoće. Ako je nebo teget boje a u daljini se čuje grmljavina, pri čemu se vetar pojačava i sve je hladnije, prilično je izvesno da će početi oluja.
Ukoliko se naša pretpostavka da će se nešto dogoditi u budućnosti ne zasniva na nečemu konkretnom, već je stvar našeg osećaja, utiska, mišljenja, tada koristimo will + infinitiv (isti oblik za sva lica).
Takve rečenice najčešće počinju sa I think, I feel, I believe, I suppose..., čime se naglašava da je to naš lični doživljaj.
I think they will win the championship.
(Mislim da će oni osvojiti šampionat. - ne navode se nikakvi razlozi, već eto tako mislim)
She believes she will live abroad in five years.
(Ona veruje da će živeti u inostranstvu kroz pet godina - ne navode se nikakve pripreme za to, neki konkretni pokazatelji, već ona tako pretpostavlja)
Ukoliko se ne radi o dokazanom vidovnjaku, jasno je da je kod ovakve pretpostavke stepen verovatnoće da će se radnja dogoditi mnogo manji nego kod onog teget neba i oluje.
Going to i will nemaju samo ove upotrebe, pa ću ih sada dopuniti.
GOING TO
Ovaj oblik koristimo kada govorimo o nameri, koja je tek na nivou ideje. To znači da još uvek nismo načisto da li će to biti baš tako, da još nismo počeli da radimo na tome, ali nam za sada jeste plan da baš to uradimo.
I am going to learn Spanish next year.
(Nameravam da učim španski sledeće godine - to mi je želja i namera, ali niti sam našla gde ću na kurs, niti imam ideju koliko to košta, ni da li će i neka drugarica sa mnom...)
She is going to visit most European countries next summer.
(Ona namerava da poseti većinu evropskih zemalja sledećeg leta - to joj je ideja, ali još uvek skuplja novac, ne zna da li će preko neke agencije ili sama, da li će vozom ili stopom...)
NAPOMENA: Naročito obrati pažnju na razliku između:
I am going to school.
I am going to go to school.
U prvoj rečenici imaš klasičan Present Continuous glagola go, i saopštavaš da trenutno ideš (hodaš, putuješ) ka školi (imenica).
U drugoj rečenici imaš oblik going to, posle koga tek ide glagol kojim saopštavaš šta nameravaš da uradiš.
WILL
Pored one upotrebe sa pretpostavkama tipa "javlja mi se", will još koristimo i za:
1) tek donete odluke
Na primer, sediš u sobi, hladnjikavo je i kažeš "Uključiću grejanje". Sretneš drugaricu, kaže da je pošla u biblioteku, a ti tog trenutka odlučiš da joj praviš društvo i kažeš "Ići ću i ja sa tobom."
It's getting cold. I will turn the heating on.
You are going to the library? I will go with you!
2) obećanja, uz I promise... (obećavam)
I promise I will write about The Passive Voice next time.
(Obećavam da ću sledeći put pisati o Pasivu.)
3) kada nudimo neku pomoć ili uslugu
Don't worry about English grammar. I will help you!
(Ne brini zbog gramatike engleskog. Ja ću ti pomoći!)
4) zvanične najave događaja
The ceremony will take place on Saturday at 11 a.m.
(Ceremonija će se održati u subotu, u 11 sati.)
NAPOMENA: U formalnom engleskom jeziku se još uvek može čuti oblik SHALL, umesto will kod prvog lica jednine i množine. Istina, sve ređe se koristi, ali eto da znaš, da se ne zbuniš kada naiđeš na taj oblik.
PRESENT SIMPLE TENSE
Koristi se za radnje u bliskoj budućnosti, kada se radi o nečemu što ne zavisi od nas, već je propisano nečim - redom vožnje, redom letenja, rasporedom časova ili nekih drugih aktivnosti, TV programom i slično.
The film starts tonight at 8.
The train leaves tomorrow at 9:30 a.m.
The shops close at 8 p.m.
PRESENT CONTINUOUS TENSE
VEŽBANJA
Going to ili will
Razno
Sledeća važna stvar je da razmisliš koliko je izvesno da će se nešto desiti, odnosno koliki je stepen verovatnoće. E, to je ključno kada biraš na koji ćeš način izraziti buduću radnju.
U ovom tekstu ću obraditi četiri načina: will, going to, Present Simple i Present Continuous. Buduća vremena (Future Continuous, Future Perfect, Future Perfect Continuous) obradiću u posebnim tekstovima.
Ukratko:
A sada i detaljno:
PRETPOSTAVKA
Ovo izdvajam kao podnaslov, jer mi je nekako baš celina za sebe.
Kada pretpostavljamo da će se nešto dogoditi, to činimo ili na osnovu nekih opipljivih pokazatelja, ili nam se prosto javlja. Na našem jeziku bi to bilo ovako:
Stalno se svađaju. Raskinuće garant! (stalne svađe su opipljivi pokazatelj na osnovu koga pretpostavljamo da će raskinuti)
Lepo se slažu, ali ja mislim da će raskinuti. (nema pokazatelja, nego je to neki moj utisak, predosećaj, mišljenje)
U engleskom jeziku za pretpostavku koja se bazira na nečemu opipljivom (što vidimo, čujemo, mirišemo...) koristimo oblik going to. Nažalost, on ne stoji sam za sebe, nego ispred njega stavljamo am, is ili are, u zavisnosti od lica.
Look at the clouds! It is going to rain.
(Pogledaj oblake! Pašće kiša. - tamni oblaci koji se trenutno vide predstavljaju opipljivi pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljamo da će pasti kiša)
I am not feeling well. I am going to faint.
(Ne osećam se dobro. Onesvestiću se. - to što mi nije dobro je pokazatelj na osnovu kojeg pretpostavljam da ću se onesvestiti)
Jasno je da buduće radnje koje pretpostavljamo na osnovu konkretnih pokazatelja imaju prilično veliki stepen verovatnoće. Ako je nebo teget boje a u daljini se čuje grmljavina, pri čemu se vetar pojačava i sve je hladnije, prilično je izvesno da će početi oluja.
Ukoliko se naša pretpostavka da će se nešto dogoditi u budućnosti ne zasniva na nečemu konkretnom, već je stvar našeg osećaja, utiska, mišljenja, tada koristimo will + infinitiv (isti oblik za sva lica).
Takve rečenice najčešće počinju sa I think, I feel, I believe, I suppose..., čime se naglašava da je to naš lični doživljaj.
I think they will win the championship.
(Mislim da će oni osvojiti šampionat. - ne navode se nikakvi razlozi, već eto tako mislim)
She believes she will live abroad in five years.
(Ona veruje da će živeti u inostranstvu kroz pet godina - ne navode se nikakve pripreme za to, neki konkretni pokazatelji, već ona tako pretpostavlja)
Ukoliko se ne radi o dokazanom vidovnjaku, jasno je da je kod ovakve pretpostavke stepen verovatnoće da će se radnja dogoditi mnogo manji nego kod onog teget neba i oluje.
Going to i will nemaju samo ove upotrebe, pa ću ih sada dopuniti.
GOING TO
Ovaj oblik koristimo kada govorimo o nameri, koja je tek na nivou ideje. To znači da još uvek nismo načisto da li će to biti baš tako, da još nismo počeli da radimo na tome, ali nam za sada jeste plan da baš to uradimo.
I am going to learn Spanish next year.
(Nameravam da učim španski sledeće godine - to mi je želja i namera, ali niti sam našla gde ću na kurs, niti imam ideju koliko to košta, ni da li će i neka drugarica sa mnom...)
She is going to visit most European countries next summer.
(Ona namerava da poseti većinu evropskih zemalja sledećeg leta - to joj je ideja, ali još uvek skuplja novac, ne zna da li će preko neke agencije ili sama, da li će vozom ili stopom...)
NAPOMENA: Naročito obrati pažnju na razliku između:
I am going to school.
I am going to go to school.
U prvoj rečenici imaš klasičan Present Continuous glagola go, i saopštavaš da trenutno ideš (hodaš, putuješ) ka školi (imenica).
U drugoj rečenici imaš oblik going to, posle koga tek ide glagol kojim saopštavaš šta nameravaš da uradiš.
WILL
Pored one upotrebe sa pretpostavkama tipa "javlja mi se", will još koristimo i za:
1) tek donete odluke
Na primer, sediš u sobi, hladnjikavo je i kažeš "Uključiću grejanje". Sretneš drugaricu, kaže da je pošla u biblioteku, a ti tog trenutka odlučiš da joj praviš društvo i kažeš "Ići ću i ja sa tobom."
It's getting cold. I will turn the heating on.
You are going to the library? I will go with you!
2) obećanja, uz I promise... (obećavam)
I promise I will write about The Passive Voice next time.
(Obećavam da ću sledeći put pisati o Pasivu.)
3) kada nudimo neku pomoć ili uslugu
Don't worry about English grammar. I will help you!
(Ne brini zbog gramatike engleskog. Ja ću ti pomoći!)
4) zvanične najave događaja
The ceremony will take place on Saturday at 11 a.m.
(Ceremonija će se održati u subotu, u 11 sati.)
NAPOMENA: U formalnom engleskom jeziku se još uvek može čuti oblik SHALL, umesto will kod prvog lica jednine i množine. Istina, sve ređe se koristi, ali eto da znaš, da se ne zbuniš kada naiđeš na taj oblik.
PRESENT SIMPLE TENSE
Koristi se za radnje u bliskoj budućnosti, kada se radi o nečemu što ne zavisi od nas, već je propisano nečim - redom vožnje, redom letenja, rasporedom časova ili nekih drugih aktivnosti, TV programom i slično.
The film starts tonight at 8.
The train leaves tomorrow at 9:30 a.m.
The shops close at 8 p.m.
PRESENT CONTINUOUS TENSE
Koristi se za izražavanje radnje u bliskoj budućnosti. Važno je da se radi o čvrstom planu, nekom dogovoru,nečemu što će se sigurno dogoditi (ili se sigurno neće dogoditi - važno je da je sigurno).
Na primer, ako praviš rođendansku žurku za tri dana, to znači da se uveliko spremaš za to, pripreme su u toku, i izvesno je da će žurke biti. Zato ćeš reći:
I am having a birthday party in three days.
Ako se Mija dogovorila da se večeras nađe s drugaricama, to znači da su se dogovorile i u koliko sati i gde se nalaze, i sve su se međusobno čule telefonom.
Mia is seeing her friends tonight.
I kod ove upotrebe važi pravilo da u trajna vremena idu samo glagoli radnje, a ne stanja!
NAPOMENA: Ukoliko se u rečenici ne radi ni o jednoj od prepoznatljivih upotreba will, going to, Present Simple i Present Continuous, najbezbednije je da upotrebiš WILL. Uvek vrši posao i sagovorniku će biti jasno da se radi o nekoj budućoj radnji. Samo vodi računa da ta radnja ne spada ni u šta od onoga što sam od upotreba opisala u ovom tekstu ;)
VEŽBANJA
Going to ili will
Razno
Нема коментара:
Постави коментар